Prijavite se na naš E-bilten

ABC tehnika

Ana je naporno radila na izveštaju cele nedelje. Rok je bio tesan i ona je bila zadovoljna uloženim trudom i svojim rezultatom. Ponosno je zamišljala kako će šef pohvaliti kvalitet njenog rada.

Međutim, kad je šef pročitao Anin izveštaj malo se namrštio i rekao joj: „Mislim da si uradila dobar posao, dodajte samo onaj deo koji sam vam poslao pre dva dana, ispravite ovaj segment  i sve je spremno da izveštaj predstavite na bordu.“

Ana se vratila pognute glave u svoju kancelariju, slomljena. Radila je tako naporno, a njen šef sad misli da je izveštaj loš. Razočarana, prepravila je izveštaj pitajući se da li joj posle ovoga sledi degradiranje u poslu ili možda čak i otkaz!? Do kraja dana nije mogla da izbaci iz glave sliku svog namrštenog šefa. Njeno raspoloženje je palo, osećala se bezvoljno i razočarano i zbog toga joj je posao trpeo.

Jasno je da je Ana preterala u dramatičnom doživljaju cele situacije i da je ovu malu prepreku okrenula u katastrofu.

A kako vi doživljavate slične situacije? Da li ste optimista? Da li biste izabrali da reagujete na sličan način kao Ana?

Optimisti su dokazali da su srećniji, zdraviji, produktivniji i uspešniji od pesimista. Dobra vest je da je optimizam veština – možete naučiti kako da budete optimistični. U ovom članku ćete se upoznati sa ABC tehnikom koja pomaže da razvijete ovu veštinu.

O tehnici

Ovaj pristup je prvobitno kreirao psiholog, dr Albert Elis, a potom  ga je doradio dr Martin Seligman, profesor Univerziteta u Pensilvaniji i bivši predsednik Američke psihološke asocijacije.

ABC je skraćenica za:

Adversity – izazovi (nevolje)

Beliefs – stavovi i uverenja

Consequences – posledice

Ukratko, u svakodnevnom životu nailazimo na razne stresove. Način na koji razmišljamo o njima stvara naše stavove i uverenja po tom pitanju. Ova verovanja utiču na to šta ćemo preduzeti pa tako proizvodimo posledice takvog načina razmišljanja.

Evo primera:

A - neprijatni ste prema svom asistentu i vičete na njega jer je zaboravio da vam odštampa ključni izveštaj pred važan sastana (izazov).

B - Vi onda mislite, „Stvarno sam loš menadžer, ništa me ne poslušaju kad im kažem“ (stav, uverenje).

C – Zatim loše funkcionišete na tom sastanku jer vam je samopouzdanje srozano (posledica).

Ključna stvar se dešava između izazova i verovanja (A i B). Način na koji objašnjavate sebi ono što vam se događa direktno utiče na vaš „majndset“ i vaše odnose. Seligman to naziva  „eksplanatorni stil“ i to je navika koja utiče na ceo vaš pogled na život.

Postoje tri dimenzije eksplanatornog stila:

1. Stalnost

Pesimisti nesvesno pretpostavljaju da su uzroci loših događaja stalni, a optimisti veruju da su oni privremeni i u prolazu. Na primer, zamislite da ste imali loš dan i niste imali vremena da pomognete kolegi kome je bila potrebna vaša stručnost. Pesimista će pomisliti: „Ja nikada ne bi trebalo da budem prijatelj sa ljudima na poslu jer sam užasan saradnik“. Optimista će pomisliti: „Danas baš i nisam ispao dobar kolega“.

Razlika je suptilna, ali je zaista jako važna jer pokazuje vašu perspektivu.

2. Generalizovanje

Pesimisti su skloni da kad nešto krene loše daju univerzalne izjave, dok su optimisti veoma konkretni.

Na primer, pesimista će pomisliti: „ Svi moji izveštaji su beskorisni.“ Optimista će pomisliti: „Ovaj izveštaj je bio beskoristan“.

Opet, razlika je suptilna. Pesimista će na osnovu jednog negativnog događaja da generalizuje ceo svoj rad ili život u katastrofu. Optimisti priznaju da mogu imati ponegde propusta ali da su generalno uspešni u životu.

3. Personalizovanje

Kada doživimo nešto negativno, imamo dva načina da o tome razmišljamo. Možemo kriviti sebe ili nekog-nešto van nas. Pesimista često u sebi vidi uzrok problema i kaže sebi: „ Ovo je sve moja krivica“ ili „ Ja sam uvek za sve kriv“.

Optimisti imaju više samopouzdanja i imaju tendenciju da određeni oblik krivice pripišu nekim okolnostima: „ Trebalo je možda uložiti više truda“ ili „ Oni su krivi za ovakav ishod“.

Dakle, kako možete da startujete svoj ABC obrazac?

Korak 1: Pratite svoj unutrašnji dijalog

Počnite da vodite dnevnik nekoliko dana. Cilj neka bude praćenje vašeg unutrašnjeg dijaloga, pogotovo u stresnim situacijama. Za svaku zapišite izazov na koji ste naišli ili tešku situaciju u kojoj ste se našli, zatim verovanje i stav koji ste formirali u vezi sa tim i na kraju posledice takvog stava i načina razmišljanja. Posledice mogu biti i neko stanje (ispunjenosti, sreće ili nesreće) a mogu biti ili konkretna akcija koju ste preduzeli.

Primer:

A: Kolega je na sastanku, pred celim timom, kritikovao moju ideju.

B: “On je u pravu, to je glupa ideja. Nemam baš smisla i mašte, a i ceo tim je čuo kako sam nekreativan. Nije trebalo ništa da kažem, nego da ćutim“.
C: Osećao sam se glupo i nisam progovorio do kraja sastanka. Ne želim da prisustvujem do kraja nedelje ni jednom sastanku i već sam smislio izgovor za sutra.“

Korak 2: Analizirajte rezultate

Kada ste zapisali nekoliko svojih ABC situacija, pogledajte da li možete da dođete do nekih uvida.

Pronađite obrasce u razmišljanju, i konkretno pokušajte da uočite , kako su neka šira uverenja dovela do posledica.

Da biste postali optimista, potrebno je da promenite ovu paternu u razmišljanju i nova šema proizvešće nove pozitivne posledice.

Korak 3: Distrakcija  i osporavanje negativnih misli

Kao što možete da vidite, verovanja koja usvajate nakon nekog teškog izazova igraju važnu ulogu u vašem životu i određuje da li ste pesimista ili optimista.

Postoje dva načina da utičete na stavove i uverenja. Jedno je da ne obraćate pažnju na njih, a drugo je da se suočite sa njima i da ih preobratite u pozitivne.

Distrakcija

Ako želite da prekinete tok negativnih misli, nije dovoljno samo sebi reći: „Ne smem da mislim negativno“. Potrebno je da ih postanete svesni i da namerno usmerite pažnju na nešto drugo što vas može oraspoložiti. Da biste to uspeli, pokušajte da zbunite sebe u momentu kad krenu da se kreiraju negativna uverenja. Mislite i fokusirajte se na neku drugu temu. Važno je samo prekinuti negativni tok.

Osporavanje

Iako je distrakcija korisna za prekidanje negativnih misli, to nije trajno rešenje. Korisnije je da zamislite tačku D posle ABC  kao prelomni momenat u kome ćete osporiti negativni stav.

Raspravljajte se racionalno sa sobom i potražite pogrešne pretpostavke u vašoj ustaljenoj šemi razmišljanja i objašnjenju sopstvenog doživljaja.

Da ilustrujemo tehniku, koristićemo isti primer:

A: Kolega je na sastanku, pred celim timom, kritikovao moju ideju.

B: “On je u pravu, to je glupa ideja. Nemam baš smisla i mašte, a i ceo tim je čuo kako sam nekreativan. Nije trebalo ništa da kažem, nego da ćutim“.

C: Osećao sam se glupo i nisam progovorio do kraja sastanka. Ne želim da prisustvujem do kraja nedelje ni jednom sastanku i već sam smislio izgovor za sutra.“

D: Neću kritiku shvatiti lično. Svako ima pravo da iznese svoj stav. Rekao je čak da u mojoj ideji ima dobrih elemenata. Podsetiću se pravila kako da primam feedback.

Savet 1: Osporavanje negativnih misli je takođe dobar način da se izgradi samopouzdanje.

Savet 2: Možete dodati i tačku E , (Energija), slovima ABC i D i razmišljati o pozitivnim stanjima i osećanjima i svemu što vas vodi u dobro stanje.

Klijenti o nama

silver-lake-klijenti

U uslovima povećane konkurencije, osim dobrog biznis plana, našoj kompaniji bio je neophodan IT paket koji bi bio velika podrška svim zaposlenima.
MIS ERP-om obezbeđena …

Više →